ПОРЕМЕЋАЈИ
ЦИРКУЛАЦИЈЕ КРВИ У ПЛУЋИМА
Плућа су изузетно прокрвљен орган , па
су и поремећаји циркулације у њима јако бројни и релативно често се срећу .
Особеност плућне циркулације се огледа у
томе што се у плућима поред нутритивног крвотока одвија и функционални крвоток
у коме је нормално хидростатски притисак крви веома низак , па су зато алвеоле
суве .
Код
срчаних мана , као и код попуштања левог срца у крвним капиларима настаје
хронична венска хиперемија у којој су плућа увећана , тамноцрване боје , тежа ,
а са пресека се слива тамноцрвена течност .
Због проширености капилара из њих излазе
еритроцити , па се у ћеијама алвеоларног епитела ствара хемоглобин ( хемоглобиногени пигмент ) .
1. ИНФАРКТ ПЛУЋА
Емболија плућних артерија настаје
релативно често , јер скоро сви тромбови који се стварају у венском систему ако
се одвоје бивају задржани у плућима доводећи до емболије .
Уколико емболија настане у већем крвном суду , неминовно долази до
моменталне смрти , док емболија мањих крвних судова доводи до инфаркта плућа који има класичан купаст
облик и увек је ХЕМОРАГИЧАН , тамноцрвене бије .
Инфаркт плућа се брзо
распада и лако долази до његове инфекције .
2. ЕДЕМ
ПЛУЋА
Едем плућа (Oedema pulmonum ) може настати :
1. У оквиру општег едема у организму ,
2. При оштећењу плућа токсинима
или гасовима ,
3. Због попуштања рада левог срца
(
због застоја у плућима )
Едем плућа има тешке
последице , јер ако се већи број алвеола испуни едематозном течношћу долази до УГУШЕЊА
.
При пресеку плућа из њих се код едема слива
пенушава течност .
ПОРЕМЕЋАЈИ САДРЖАЈА ВАЗДУХА
Плућа нормаслно у алвеолама садрже
одређену количину ваздуха , те због тога имају конзистенцију суншера .
Промене у нормалном садржају ваздуха могу
бити двојаке и огледати се у смањеној или повећаној количини ваздуха .
1. АТЕЛЕКТАЗА
Ателектаза ( ATELECTASIS ) је одсуство
ваздуха у алвеолама једног дела плућа или пак целих плућа .
Део плућа који не садржи ваздух је
смежуран , спласнут , има тамнију боју и чврсте је конзистенције .
Ателектаза може бити :
1. Примарна и
2. Секундарна .
Примарна
се виђа само код новорошенчади , а секундарна настаје у
плућном ткиву које је раније сарджавало ваздух .
Секундарна
ателектаза може да настане уколико :
а) плућно
ткиво трпи спољни притисак ( течност у
плеуралној дупљи , тумори у медијастинуму ) , који истисне ваздух из алвеола ,
б)
или ако се зачепи бронх којим
долази ваздух тако да се ваздух из алвеола ресорбује у крв а нови не може да
уђе .
ПОСЛЕДИЦЕ :
Ако ателектаза траје краће време , а
уклони се узрок настанка алвеоле се могу понов испунити ваздухом .
Међутим уколико ова патолошка промена
траје дуже , онда се алвеоле слепе везивним ткивом и више не могу да се испуне
ваздухом .
Значај ателектазе за организам је у
томе што овај део плућа сада више не врши своју функцију тј. дисање , а уколико
је она обимнијег карактера може доћи чак и до оптерећења срца .
2. ЕМФИЗЕМ
Емфизем ( EMPHYSEMA ) је повећање
количине ваздуха у плућима .
Ово се оже есити у самим
алвеолама , што је чешћи случај или и интерстицијалном ткиву .
Разликујемо не колико
алвеоларних емфизема :
- Акутни емфизем , који долази нагло , и обично је пролазно стање надувености плућа . Он настаје због снажног инспиријума при великим напрезањима када је потребн и већа размена гасова . такође може настати и при насилном угушењу , при чему ваздух не може да узађе из плућа . Тада су на обдукцији плућа веома надувена , а микроскопском анализом се види да је свака алвеола вема проширена .
- Хронични , старачки емфизем настаје код старих људи због атрофије плућног ткива , при чему атрофирају и преграде те се више алвеола споји у једну , а уједно се и смањује интерстицијумско ткиво измешу алвеола , тако да се оне шире .
- Хронични опструктивни емфизем , најштетнији облик емфизема јер јако оптерећује рад десног срца . Настаје на тај начин што у ситним бронхијама постоји неки узрок ( задебљана слузокожа , густ секрет због хроничног бронхитиса ) који дозвољава улазак ваздуха у плућа , али омета излалак алвеола из ваздуха . Еластичност плућа није довољна да савлада новостворену препреку . Управо због тога у алвеоле увек улази више ваздуха него што се из њих избацује тако да се оне постепено проширују , долази до пуцања преграда између њих , а тиме и до уништења крвних капилара који се ту налазе .
Последице ових промена су
смањење респираторне површине , а што је најважније велико оптерећење десног
срца , јер оно сада мора да кроз мањи број капилара плића потисне исту количину
крви . Попуштање десног срца је најтежа последица емфизема ( COR PULMONALE )
Нема коментара:
Постави коментар