Поремећаји циркулације крви у плућима . Поремећаји садржаја ваздуха у плућима .


ПОРЕМЕЋАЈИ ЦИРКУЛАЦИЈЕ КРВИ У ПЛУЋИМА

         Плућа су изузетно прокрвљен орган , па су и поремећаји циркулације у њима јако бројни и релативно често се срећу .

       Особеност плућне циркулације се огледа у томе што се у плућима поред нутритивног крвотока одвија и функционални крвоток у коме је нормално хидростатски притисак крви веома низак , па су зато алвеоле суве .

       Код срчаних мана , као и код попуштања левог срца у крвним капиларима настаје хронична венска хиперемија у којој су плућа увећана , тамноцрване боје , тежа , а са пресека се слива тамноцрвена течност .

     Због проширености капилара из њих излазе еритроцити , па се у ћеијама алвеоларног епитела ствара хемоглобин ( хемоглобиногени пигмент ) .



               1.    ИНФАРКТ ПЛУЋА


          Емболија плућних артерија настаје релативно често , јер скоро сви тромбови који се стварају у венском систему ако се одвоје бивају задржани у плућима доводећи до емболије .

        Уколико емболија настане у већем крвном суду , неминовно долази до моменталне смрти , док емболија мањих крвних судова доводи до инфаркта плућа који има класичан купаст облик и увек је ХЕМОРАГИЧАН , тамноцрвене бије .

       Инфаркт плућа се брзо распада и лако долази до његове инфекције .



              2.    ЕДЕМ ПЛУЋА

Едем плућа (Oedema pulmonum ) може настати :  
  
                                                       1.    У оквиру општег едема у организму  ,
                                                       2.    При оштећењу плућа токсинима или гасовима ,
                                                       3.    Због попуштања рада  левог срца
                                                                                                    ( због застоја у плућима )
                                                      
Едем плућа има тешке последице , јер ако се већи број алвеола испуни едематозном течношћу долази до УГУШЕЊА .
 При пресеку плућа из њих се код едема слива пенушава течност .


ПОРЕМЕЋАЈИ САДРЖАЈА ВАЗДУХА


       Плућа нормаслно у алвеолама садрже одређену количину ваздуха , те због тога имају конзистенцију суншера .
      Промене у нормалном садржају ваздуха могу бити двојаке и огледати се у смањеној или повећаној количини ваздуха .


1.       АТЕЛЕКТАЗА


          Ателектаза ( ATELECTASIS ) је одсуство ваздуха у алвеолама једног дела плућа или пак целих плућа .
       Део плућа који не садржи ваздух је смежуран , спласнут , има тамнију боју и чврсте је конзистенције .

Ателектаза може бити :  
1.      Примарна и
2.      Секундарна .

Примарна се виђа само код новорошенчади , а секундарна настаје у плућном ткиву које је раније сарджавало ваздух .
Секундарна ателектаза може да настане уколико :

            а)   плућно ткиво трпи спољни притисак  ( течност у плеуралној дупљи , тумори у медијастинуму ) , који истисне ваздух из алвеола ,
  
            б)    или ако се зачепи бронх којим долази ваздух тако да се ваздух из алвеола ресорбује у крв а нови не може да уђе .

  ПОСЛЕДИЦЕ :
           Ако ателектаза траје краће време , а уклони се узрок настанка алвеоле се могу понов испунити ваздухом .
          Међутим уколико ова патолошка промена траје дуже , онда се алвеоле слепе везивним ткивом и више не могу да се испуне ваздухом .

          Значај ателектазе за организам је у томе што овај део плућа сада више не врши своју функцију тј. дисање , а уколико је она обимнијег карактера може доћи чак и до оптерећења срца .



                    2.   ЕМФИЗЕМ

           Емфизем ( EMPHYSEMA ) је повећање количине ваздуха у плућима .
Ово се оже есити у самим алвеолама , што је чешћи случај или и интерстицијалном ткиву .

Разликујемо не колико алвеоларних емфизема :

  1. Акутни емфизем , који долази нагло , и обично је пролазно стање надувености плућа . Он настаје због снажног инспиријума при великим напрезањима када је потребн и већа размена гасова . такође може настати и при насилном угушењу , при чему ваздух не  може да узађе из плућа . Тада су на обдукцији плућа веома надувена , а микроскопском анализом се види да је свака алвеола вема проширена .
  2. Хронични , старачки емфизем настаје код старих људи због атрофије плућног ткива , при чему атрофирају и преграде те се више алвеола споји у једну , а уједно се и смањује интерстицијумско ткиво измешу алвеола , тако да се оне шире .

  1. Хронични опструктивни емфизем , најштетнији облик емфизема јер јако оптерећује рад десног срца . Настаје на тај начин што у ситним бронхијама постоји неки узрок ( задебљана слузокожа , густ секрет због хроничног бронхитиса ) који дозвољава улазак ваздуха у плућа , али омета излалак алвеола из ваздуха . Еластичност плућа није довољна да савлада новостворену препреку . Управо због тога у алвеоле увек улази више ваздуха него што се из њих  избацује тако да се оне постепено проширују , долази до пуцања преграда између њих , а тиме и до уништења крвних капилара који се ту налазе .

Последице ових промена су смањење респираторне површине , а што је најважније велико оптерећење десног срца , јер оно сада мора да кроз мањи број капилара плића потисне исту количину крви . Попуштање десног срца је најтежа последица емфизема ( COR PULMONALE )

Нема коментара:

Постави коментар