За одвијање нормалнне циркулације поред здравог срца неопходни су и здрави крвни судови.
По грађи али и по њиховој улози крвни судови су подељени на артеријске и венске крвне судове , а њихова обољења се много разликују .
- Артерије су грађене од три слоја :
1. Унутрашњег ( Intima ) који сачињава ендотел и нешто мало растреситог везивног ткива ,
2. Средњег ( Media ) који је најдебљи , нарочито код великих артерија и сачињава га глатко мишићно ткиво
3. Спољашњег омотача .
Најмање артерије које у мишићном слоју имај само један ред ћелија називају се артериоле .
- Вене су грађене од три слоја као и артерије , само што је њихов зид много тањи и слабији .
Најачешћи венски поремећаји настају због њиховог проширења или запаљења .
АНЕУРИЗМЕ
Анеуризме су посебан поремећај артерија који подеразумева местимично проширење артерија у облику испупчења .
До настанка анеуризме може довести свако патолошки процес који слаби зид крвног суда
( атеросклероза , луетични артеритис , повреда ) .
Исто тако , и код разарања ткива у околини крвног суда његов зид постепено попушта под унутрашњим притиском и избочује се .
* Према облику , анеуризме смо поделили на :
1. Цилиндричне ,
2. Врећасте ,
3. Вретенасте
* Према сатсаву зидова анеуризме разликујемо :
1. ПРАВЕ анеурирме ( чије се зид састоји од сва три слоја крвног суда )
2. ДИСЕКАНТНЕ анеуризме ( чији се зид састиоји од само једног или пак два слоја
3. ЛАЖНЕ анеуризме ( чији зид нечини зид крвнога суда него везивна чахура из
околног ткива )
Уколио су анеуризме велике оне својом величином врше притисак на суседне органе , доводећи до различитих поремећаја нпр. поремећај дисања и гутања због притиска на једњак и трахеју .
Анеуризме могу и спонтано да се залече уколико се испуне тромботичним масама које се потом организују .
Иначе анеурузма увек представљају опасност јер могу да прсну и доведу до искрварења
( уколико су локализоване на великим артеријама ) или до излива крви у по живот важне органе
( нпр. мозак ) .
ПРОШИРЕЊЕ ВЕНА ( VENECTASIAE )
Настаје веома често зато што су зидови вена знатно слабији у односу на артерије па уколико се у њима нагомилава крв обавезно ће доћи до њиховог проширења .
Ово проширење може да буде целом дужином вене , али се ипак најчешће јавља само на једном ограниченом делу вене у облику чвора , и то се назива варикс ( Varix )
Етиологија :
1. Нагомилавање и застој крви у венама ( услед срчаних мана , дуготрајно стајање )
2. Урођена слабост зида крвног суда .
Најчешћа локализација проширених вена јe :
1. на ногама ( Varices cruruis ) ,
2. на завршном делу дебелог црева и око чмара
( Nodi haemorrhoidales) ,
3. у једњаку ( Varices oesophagi )
4. скротуму ( Varicocele )
5. Улцерације на екстремитетима услед проширених вена
( Ulcus cruris )
Проширење вена може имати бројне штетне последице :
- имају склоност ка прскању и доводе до опасног крварења ,
- у њима се ставрају тромбови због успорене циркулације ,
- стварају се улцерације на њима уколико су на доњим екстремитетима управо због
успореног крвотока ,
- може доћи и д запаљења вена
ФЛЕБОТРОМБОЗА ( PHLEBOTHROMBOSIS )
То је процес стварања тромба у венама , врло је честа појава , чак и код нормалног зида вене , јер је крвоток у венама успорен нарочито ако постоји проширење .
ЗАПАЉЕЊЕ АРТЕРИЈА
Ово настаје као самостална запаљења .
Називају се АРТЕРИТИСИ , а етиологија је мултикаузалана .
Наиме , могу се јавити у склопу реуматизма , као последица дејства бактерија , токсина из крви , а често су непознате етиологије .
Запаљења се дешавају у зиду артерија и обично су пролиферативне природе са пратећом инфилтрацијом ћелија ( леукоцити и моноцити ) и беланчевинама из крви .
Те пролиферативне промене могу да буду толико узражене да се на артеријама стварају чворићи који личе на бројанице ( PERIARTERITIS NODOSA ) или се пак смањује лумен зида крвног суда и долази до запушења артерије ( Morbus Buerger ) .
Последице : 1. Стварање тромбова због оштећења ендотела ,
2. Смањење лумена крвног суда ,
3. Исхемија и некроза ткива ,
4. Стварање анеуризме због ослабљеног зида ,
5. Прскање артерије
6. Крварење ,
Посебно опасан је специфични луетични артеритис јер је локализација запаљења на аорти ( Mesaotitis luetica ) у њеном средњем слоју , а његовим каснијим распадањем настаје истањење овог најбитнијег крвног суда .
ЗАПАЉЕЊЕ ЗИДА ВЕНА ( PHLEBITIS )
При овом запаљењу увек долази до оштећења ендотела вене на коме се стварају обилне тромботичне масе , па је зато запаљење увек праћено тромбозом тј. назива се THROMBOPHLEBITIS.
Тромбофлебити се обично јављају на венама доњих екстремитета и на венама карлице , после порођаја .
Кожа изнад запаљене вене је црвена , веома болна , али ипак највећу опасност , како код тромбофлебита тако и код флеботомбозе представља откидање тромба и појава емболије .
АТЕРОСКЛЕРОЗА
То је посебно дегенеративно обољење артерија које су у мањој мери могу јавити код свих људи после 40 – 50 године живота . Наравно , у извесним случајевима она се може јавити и знатно раније .
Нaјизражајнија је у великим крвним судовима , док се у артериолама веома ретко среће тј. не стварају се плочице него само запажамо пролиферацију и хијалину дегенерацију .
Прецизна етиологија и патогенеза нису познате .
Патолошке промене код атеросклерозе одигравају се у везивном ткиву унутрашњег слоја артерија , тачније у интими .
Овај процес назива се АТЕРОГЕНЕЗА и највероватније почиње тако што ендотел који је дуго изложен хроничним оштећењима постаје појачано пропустљив .
Ова пропустљивост се назива ДИСФУНКЦИЈА ЕНДОТЕЛА и омогућава да кроз ендотел у интиму улазе честице ЛИПО – ПРОТЕИНА у великој количини , а нарочито ЛДЛ честице препуне холестерола ( лоу дензити левл –честице мале густине ).
На овим местима постоји прелазак и миграција леукоцита у интиму , који се тамо претварају у макрофаге и заједно са локалним макрофагима и пролиферисаним мишићним ћелијама прождиру липо – протеинске честице .
Након фагоцитозе тих масних честица , ове ћелије се увећавају и добијају шупљике па се стога називају ПЕНАСТЕ ЋЕЛИЈЕ .
На местима где се ове ћелије нагомилавају са унутрашње стране артерије виде се жуте пруге , које су последња реверзибилна промена у атерогенези јер се повлаче уколки се урзочник отклони .
Даљим напредовањем процеса , пенасте ћелије се рападају , а холестерол се нагомилава у виду компактног депоа жуте бојe , а пошто представља страно тело , изазива реакцију околине која је слична запаљењу .
У овом процесу водећу улогу имају мишићне ћелије из средњег слоја артерија , које подстакнуте разним факторима раста пролиферишу заједно са локалним везивним ћелијама и обрастају накупине холестерола , стварајући тако чврсту плочицу која се издиже у лумен крвног суда , а назива се АТЕРОМ .
Ови процеси могу бити праћени таложењем калцијумових соли у атероматозне плочице и хијалино везивно ткиво .
ТЕОРИЈЕ О ТАЛОЖЕЊУ ХОЛЕСТЕРОЛА У ЗИДУ КРВНОГ СУДА :
- поремећај метаболизма холестерола - ХИПЕРХОЛЕСТЕРОЛЕМИЈА
- оштећење крвног суда ,
- наследни фактор и пол ,
- психички инсулти
- исхрана јако богата машћу .
ПОСЛЕДИЦЕ АТЕРОСКЛЕРОЗЕ
1. Атероматозне плоче као и везивно ткиво који се стварају испод ендотела пре свега СУЖАВАЈУ ЛУМЕН крвног суда .
Због тога ткиво које снабдева овакав крвни суд пати услед недостатка крви , тј. кисеоника и хранљивих материја . ово нарочито долази до изражаја у мањим крвним судовима , где и најмање задебљање зида доводи до осетног смањења лумена , док се код великих крвних судова , као што је аорта , задебљања на зиду неће осетити због релативно великог лумана .
Последице сужавања лумена код атеросклерозе најчешће се јављају при сужењу коронарних артерија , јер су ту артерије терминалне , па срчани мишић не добија довољнокрви .
- При сужењу артерија које васкуларизују екстремитете , а поготову ноге , док је сужење делимично тај недостатк прилива крви се осећа само у току рада , у виду грчева у ногама .
Касније , услед поремаћене исхране , јавиће се гангренозна некроза која почиње са крајева , тј. од прстију и шири се навише .
- Сужење артерија које исхрањују мозак , што се најчешће јавља код старијих људи , има за последицу душевне поремећаје , заборавност , надостатак пажње , смањено разумевање , а све због недовољне исхране нервних ћелија у мозгу .
- Још једна од последица атеросклерозе јесте и ставрање АНЕУРИЗМИ , као и ПРСКАЊЕ КРВНОГ СУДА , што се дешава ко последица дегенеративних промена у зиду крвног суда и таложења калцијумових соли због чега омни постају ригидни и крти .
- Стварање ТРОМБОВА такође је последица атреосклерозе .
Они се стварају зато што атероматозне плоче врше деструкцију ендотела и чине га неравним .
Ови томбови још више ремете циркулацију па могу довести и до ЕМБОЛИЈЕ откидањеем тромба .
* АРТЕРИОСКЛЕРОЗА ( Atherosclerosis ) јесте стварање , пролиферација везивног ткива у најситнијим артериолама и то обично почиње из средњег слоја крвног суда , а убрзо доводи до великог сужења лумена па и затварања крвног суда .
Ово доводи до ИСХЕМИЈЕ ТКИВА , НЕКРОЗЕ И ЊЕГОВЕ ЗАМЕНЕ ВЕЗИВНИМ ТКИВОМ .
Најтеже последице се дешавају у мозгу , бубрезима јер су то најважнији витални органи .
Узроци настанка артериосклерозе :
- Дуготрајно повишени притисак
- Дегенерација артериола са таложењем баланчевинасте масе сличне хијалину
- Алергијска реакција ситних крвних судова
