ТРОМБОЗА ( Trombosis )
То је појава заживотног згрушавања крви у крвним судовима , при чему згрушана крв ствара чеп који се назива ТРОМБ ( Trombus ) .
Коагулација крви тј. њено прелажење из чврстог у течно стање је једна од добрих одлика организма и јако корисна код патолошких процеса као што је случај са крварењем .
Крв се нормално коагулише само изван крвних судова , када дође до њиховог повређивања чиме се обезбеђује за устављање крварења .
При повреди крвног суда долази до активирања разних чиниоца у плазми и ткивима , који стварају и активишу фермент ТРОМБОПЛАСТИН , овај активише ПРОТРОМБИН , а тромбин претвата ТЕЧНИ ФИБРИНОГЕН који се налази у крви у получврсте конце ФИБРИНА .
У целом процесу учествује јако пуно чиниоца коагулације , има их укупно 10 , апосебу улогу имају ТРОМБОЦИТИ и КАЛЦИЈУМ из крви .
У новонастале конце фибрина који граде мрежу накупљају се ћелијски елементи крви , тако да се створи једна чврта еластична маса коагулисане крви која се назива КОАГУЛУМ и која зачепи повређени крвни суд и спречава даље отицање крви .
Описани процес се не може нормално десити у неповређеним крвним судовима зато што они имају глатке зидове , који су интактни и у њима крв брзо протиче .
Само уколико дође до попремећаја метаболизма крви онад се описани процес коагулације крви може десити и заживотно.
УЗРОЦИ СТВАРАЊА ТРОМБОЗЕ
1. Успорено и промењено струјање крви омогућава да се на зидове крвног суда почну таложити ћелијски елементи из крви који започињу коагулацију крви .
Нарочито успорен крвоток може бити у венама , где је нормално спорији , те је то
разлог зашто тромбоза настаје чешће у венама . Сем тога за стварање тромба погодна
су таква места у крвним судовима у којима се крв креће на махове или ствара
вртлоге што се често виђа у анеуризми или око оштећених залистака .
2. Најситнија оштећења унутрашњег слоја крвног суда ( интиме ) могу веома често да на том месту покрену процес коагулације и доведу до ставрања тромба , баш због тога што је повреда крвног суда и нормални покретач коагулационог механизма . Озледе унутрашњости зида крвног суда могу настати спољашњим притиском , али најчешће настају услед патолошких процеса , на пример , код артеросклерозе или запаљења зида крвног суда . На самом озлеђеном месту почињу да се таложе крвни елементи и ставрају се фибрински конци образујући на тај начин тром .
3. Повећана коагулација крви може да постоји у оквиру бројних патолошких процеса , када се број тј. количина чиниоца коагулације повећа ( нпр. тромбоцита ) , или се пак у крви смањи количина оних супстанци које нормално спречавају коагулацију крви .
Ако је повећана способност крви да коагулише ( хиперкоагулабилност) , она ће се
коагулисати и на таквим местима , при таквим условима , при којима се нормална
крв не коагулише . Зато ће се код таквих особа и најмањим поводом стварати
тромбови .
РАЗВОЈ, МИКРОСКОПСКИ ИЗГЛЕД И ГРАЂА ТРОМБА
Уколико је испуњен неки од мало пре поменутих услова или више њих , доћи ће до стварања тромба .
Тромб се неће створити од један пут , него мора да проће кроз неколико фаза стварања .
1. На зиду крвног суда најпре долази до таложења тромбоцита и леукоцита , који својим гомилањем ставрају зачетак тромба .
Пошто се овај тромб створио искључиво процесом слепљивања тромбоцита и леукоцита , процесом АГЛУТИНАЦИЈЕ , он се назива АГЛУТИНАЦИОНИ или БЕЛИ ТРОМБ .
2. После извесног времена аглутинирани леукоцити и тромбоцити почињу да се распадају и почињу да се стварају услови за процес коагулације крви , који доводи до увећавања тромба . Сада се напочетни аглутинациони тромб таложе фибрински конци и еритроцити процесом коагулације , па се зато овај тромб назива КОАГУЛАЦИОНИ или ЦРВЕНИ ТРОМБ .
Према томе ставрање тромба се неможе објаснити само каогулацијом крви , јер основу ставрања тромба у првој фази чини аглутинација тромбоцита , док се коагулација одвија доцније . Како при стварању тромба ова два процеса морају да се комбинују у различитој мери и у различито време , разликује се више врста тромба .
- Бели тромб је саствљен из само аглутинисаних тромбоцита и леукоцита и ствара се процесом аглутинације у таквим условима у којима се стварање тромба врши лагано . Бели тромб је како му и име каже , беле боје , јер црвена крвна зрнца заобилазе тромботичну масу не задржавајуће се у њој . Бели тромб споро расте и не достиже велике размере .
- Црвени тромб је састављен највећим делом од фибрина и еритроцита , тј. има састав крвног коагулума . Он се ствара ако постоје услови за брзу коагулацију крви у већим количинама. Међутим и код овог тромба зачетак представља бели аглутинисани тромб на који се у великој мери наставља коагулација крви . Црвени тромб расте брзо и достиже велике размере .
- Мешовити тром је састављен од наизменичних слојева белог и црвеног тромба и настаје када се наизменично стварају процеси аглутинације и коагулације .
У почетку тром представља испупчење везано за зид крвног суда . Ако је тромб већи , само је његова глава везана за зид крвног суда , а реп слободно плива у крвној струји . У таквом случају , тромб заузима само један периферни део крвног суда и зато се назива ПАРИЈЕТАЛНИ ТРОМБ . Овакви тромбови могу се створити у већим крвним судовима и у срцу .
Чешће се догађа , нарочито у мањим крвним судовима да тромб својим постепеним растом потпуно затвори крвни суд , и пошто то доводи до зачепљења крвног суда – ОПТУРАЦИЈЕ он се назива ОПТУРАЦИОНИ ТРОМБ .
ТОК , ЗНАЧАЈ И ИСХОД ТРОМБОЗЕ
Последице тромбозе по организам зависе од места гре се тромб створио , као и од тога да ли је тромб паријетални или оптурациони .
Уколико је тромб паријетални , он само смањује протицање крви кроз крвни суд и доводи до делимичне исхемије ткива које храни тај крвни суд.
Оптурациони тромб доводи до потпуног прекида циркулације кроз крвни суд и до могућности стварања инфаркта .
Исто тако последице ставарања тромбозе зависе и од тога да ли је крвни суд у коме настаје тромбоза терминални или анастомозирајући, јер од тога директно зависи да ли ће орган остати потпуно без крви или не .
Према томе тромбоза увек доводи до смањења протицања крви и исхемије , а ако се створи оптурациони тромб у терминалној артерији мастаће ИНФАРКТ .
Последице тромбозе ће зависити и од важности органа који је нападнут тромбозом , наиме уколико дође до тромбозе коронарних крвних судова наравно да ће наступити смрт , док уколико имамо тромбозу крвног суда мање важног ткива нема толико тешких последица .
Најопаснија последица која се се нарочито дешава код великих паријеталних тромбова јесте откидање тромба , или једног његовог дела , од зида крвног суда . Овај откинути , слободни тромб представља опасност , јер ношен крвном струјом може да дође до било ког органа и да се заглави у крвним судовима доводећи до ЕМБОЛИЈЕ .
Уколико организам преживи ставрање тромба , његова даља судбина може бити различита . Тромб који дуже време остаје на месту где се створио може бити изложен различитим променама .
Тако мали тромбуси могу под утицајем крвне струје и под утицајем процеса раставрања фибрин ( фибринолиза ) да се растворе и распадну што у ствари доводи до оздрављења . Најповољнији исход је ако се тромб постепено раствара и размекшава деловањем ферманата , јер тада је искључена могућност емболије .
Ако се тромб задржи на месту стварања неколико дана , почиње процес организације тромба , тј. замена тромба младим везивним ткивом , исто као што се организују инфаркти и друге некротичне масе . Из зидова крвног суда у тромб урастају нови крвни судови и младо везивно ткиво које прожима цео тромб . Касније ово везивно ткиво сазрева и ретрахује се , па је на том месту крвни суд тањи , а његов лумен птпуно затворен , облитерисан везивним ткивом .
Процес организације и ако не доводи до излечења , користан је за организам јер чврсто спаја тром за зид крвног суда и спречава најопаснију последицу тј. откидање троба и емболију .
Понекад при потпуне организације , тромб почне да се смежурава , па се у њему између њега и зида крвног суда стварају пукотине и канали .Ови отвори се касније обложе ендотелом и кроз њих поново може да протич крв . Ово поновно успостављање крвотока кроз тромб назива се КАНАЛИЗАЦИЈА ТРОМБА .
Понекада , нарочито у широким венама , у тромбу се исталоже кречне соли и ова калцификација доводи до претварања тромба у неку врсту камена унутар крвног суда , такозваног ФЛЕБОЛИТА .
Веома тешке последице настају уколико се у тром из крви или из околине крвног суда населе бактерије које изазивају гнојење . Тада долази до гнојног распадања тромба у виду трошне масе пуне микроба и такав тромб се назива СЕПТИЧНИ ТРОМБ . Делови овог тромба са мноштвом бактерија разносе се по целом организму и долази до сепсе и стварања СЕПТИЧНИХ ИНФАРКТА.
