Представља излазак крви из крвних судова изван организма или у неку шупљину или ткиво у самом организму . Пошто крв може излазити из циркулаторног система на сваком његовом месту поделили смо крварење на много врста .
Врсте крварења :
1. Аретеријско крварење настаје кад се крв излива из артерије из које излази под знатним притиском , те шикља у млазевима који одговарају систолама срца . Крв која при овоме истиче је светло црвене боје .
2. Венско крварење настаје повредом вене и пошто је у венама слаб притисак , крв полако истиче сливајући се кроз ткиво .Венска крв је тамно црвене боје .
3. Капиларно крварење настаје услед оштећења капилара , и тада се крв цеди из целокупног ткива .
4. Паренхимно крварење настаје када се оштети паренхиматозни орган , који је јеко прожет крвљу , па се крв у великим количинама цеди из свих његових крвних судова и место крварења се не може тачно одредити .
Начин и узроци крварења :
Крварење увек настаје као последица нарушености нормалног стања зида крвног суда , тако да он пропушта уобличене елемента крви .
1. Сам зид крвног суда може бити раскинут дејством спољашњих етиолошких фактора, најчешће механичких сила или услед повећања унутрашњег притиска . У овом случају крв истиче кроз расцеп на зиду крвног суда ( haemorragia per rhexin ) .
2. Други вид оштећења крвног суда настаје услед неког патолошког процеса при чему долази до разарања ткива и околине крвног суда и нагризања самог крвног суда . Тада се крвни суд нагриза а кроз отвор истиче крв ( haemorragia per diabrosin)
Овакав начин крварења се најчешће дешава у плућима , код ТБЦ-а и у желуцу код чира( улкуса) .
3. Трећи облик је крварење кроз зид капилара који је цео нераскинут али је постао пропустљив , јер је маса која спаја ћелије ендотела попустила , те је зид капилара постао шупљикав .
У овом случјау еритроцити излазе из зидова капилара кроз ситне пукотине које се називају ДИЈАПЕДЕЗА ( haemorragia per diapedesin ) . Ово се дешава искључиво у ситним крвним судовима и капиларима када их оштете токсини .
Код нормално здравог човека , крварење из мањих крвних судова , па и средњих судова се зауставља спонтано у процесу који се зове ХЕМОСТАЗА . Организам се брани од искрварења тиме што после повреде долази до грчења краја повређеног крвног суда , чиме се затвара крај за време док се не одигра нејважнији део хемостазе – КОАГУЛАЦИЈА КРВИ .
Коагулацијом крви ствара се КРВНИ УГРУШАК , КОАГУЛУМ , који дефинитивно затвара рану , па и крвне судове . Код свих људи , а нарочито код мањих озледа , крварење није изражено у истој мери , пошто неки крваре дуже , а неки краће .
Код извесног броја људи , услед различитих поремећаја , постоји изражена склонос ка продуженом крварењу и они на скоро све штетне утицаје реагују крварењем . Код њих постоји нека врста склоности дијатезе ке крварењу , па се стога оваква стања организма називају ХЕМОРАГИЧНЕ ДИЈАТЕЗЕ .
ХЕМОРАГИЧНЕ ДИЈАТЕЗЕ
Појављују се у облику обољења која су праћена распрострањеним крварењем у организму .Она настају услед поремећаја механизма који доводи до хемостазе или због нарушења нормалног стања крвних судова .
Крварење код ових обољења могу бити :
- ситна , тачкаста ( испод коже ) или - обилна крварења ( из носа , у зглобове
, унутрашње органе ) Карактеристично је да ова крварења настају после незнатних повреда , или чак без икакве повреде и дуго трају .
Узроци хеморагичних дијатеза могу бити бројни :
- ако неки токсини , у току инфективних болести , оштете зидове капилара ,
- услед авитаминозе витамина Ц
- у току реуматизма ,
- ако дође до алергиског оштећења капилара они постају пропустљиви и настаје
haemorragia per diapedesin .
- уколико дође до смањења броја тромбоцита (код пропадања косне сржи , или ако их
слезина појачано разара )
- уколико су тромбоцити урођено слаби , у организму ће настати хеморагична дијатеза са
многобројним крварењима .
Најјача крварења у облику хеморагичних крварења настају ако је поремећан механизам коагулације крви услед недостатка било којег чиниоца коагулације ( фибриногена , протромбина ...итд. ) . Изразити представник ове групе обољења јесте ХЕМОФИЛИЈА , код које постоји урођени недостатак извесних глобулина неопходних за коагулацију крви , те долази до крварења у целом организму .
СПОЉАШЊЕ КРВАРЕЊЕ
Настаје из спољних озледа као што су ране на површини тела , или се крварење дешава у неким унутрашњим органима , али излази напоље кроз природне путеве и отворе , те се може споља приметити .
Осим спољашњих крварења из рана које се називају само хеморагије ( уз додатак имена места где се рана налази ) , разликује се неколико видова крварења из унутрашњих органа који имају посебне називе .
- Epistaxis је крварење из слузокоже носа када крв истиче у спољашњу средину кроз нос. Оно настаје услед бројних промена на слузокожи носа а некада и без разлога , ако постоји повећан крвни притисак .
- Хемоптоја (haemoptoe) значи крварење из плућа кроз душник тј. искашљавање крви Ово се посебно дешава код ТБЦ-а плућа када некротично казеозно жариште захвати и крвни суд из кога излази крв .
- Хематемезис ( haemathemesis) је крварење из желуца када крв излази напоље из уста у виду повраћања . Ово се обично дешава код чираша желуца уколико улкус нагризе и крвни суд .
- Мелена ( melaena ) је крварење из биоло ког дела дигестивног тракта , уколико се крв појављује у столици , тј. уколико се избацује преко чмара . Она може да настане при крварењу из проширених вена једњака , из чира на желуцу или при разним обољењима црева која нагризају слузокожу ( тифус , дизенетрија , рак )
- Хематурија ( haematuria ) је крварење из ма ког дела мокраћног апарата , при чему се крв појављује у мокраћи , тј. избацује се преко уретре у спољађшњу средину .Узроци овог вида крварења су обично калкулуси , тумори , туберкулоза или запаљење у мокраћним путевима .
- Патолошко крварење из материце је свако оно крварење које се нејавља у облику нормалне менструације , ни по количини ни у одређено време .
Под Mенорагијом ( menorrhagija ) подразумева се крварење из слузокоже материце у време менструације , само што је оно много јаче и дуготрајније него нормална менструација Обично настаје као последица поремећаја лучења хормона .
Метрорагија ( metrorrhagija ) представља такође крварење из матрице , али оно које није у вези са менструационим циклусом тј. временски је изван менструације . Јавља се при разни запаљењима материчне слузокоже и у случајевима разних тумора у материци .
УНУТРАШЊЕ КРВАРЕЊЕ
Он може настати у било ком месту у организму , при чему се крв излива у унутрашњу средину
Она се излива из крвних судова , али остаје у организму .С обзиром на то где се крв у организму задржава , разликују сe два вида унутрашњег крварења
- . Крварење у ткива ( Хеморагична инфилтрација и хематоми )
- Крварење у шупљине организма
Крварење у ткива ( Хеморагична инфилтрација и хематоми )
Ово је најчешћи облик крварења , јер се већина крвних судова налази у самим ткивима , окружена ћелијама те ако дође до излажења крви из крвног суда , она се разлива по ткиву између ћелија .
Према изгледу и количини изливене крви , разликујемо 4 типа крварења:
1. Екхимоза ( ecchymosis ) је ситно тачкасто крварење у виду малих пегица , које настају изливањем крви из ситних капилара .Ако се таква тачкаста крварења појаве у кожи назтивају се петехије (petechiae ) .
2. Хеморагична инфилтрација настаје када изливена крв дифузно натапа ткиво задржавајући се у међућелијским просторима , али при томе не разара само ткиво .
3 . Хематом ( haematoma ) настаје изливањем извесне количине крви у ткиво . При томе крв дифузно натапа ткиво продирући кроз интерстицијалне просторе и нарочито натапа ако излази под већим притиском , крв може механички да разори ткиво и створи шупљину у којој се накупља
Хематом се по својој тамно црвеној боји јасно разликује од околног ткива , а по велчичини може бити величине зрна грашака , али и веома великих размера . Хематоми се најчешће јављају при разним озледама дејством механичке силе која раскида крвне судове у ткиву .
4. Суфузија ( suffusio ) је крвни излив који натапа неко меко ткиво испод површине коже или слузокоже , тако да се кроз њих види изливена крв . Најчешће настаје на кожи као последица повреде тупим преднетом ( модрица ) .
После заустављеног крварења крв која је изливена у ткиво трпи читав низ промена . Крв када напусти корито крвног суда представља за организам страно тело које треба да се одстрани , исто као и некротично ткиво било које друге врсте . Ако је крв дифузно натопила ткиво , у њој долази до распадања еритроцита из којих се ослобађа хемоглобин . Течни делови крви , као и беланчевине , поново се ресорбују у здраве крвне судове , док је хемоглобин фагоцитиран локалним фагоцитима у ткиву и преко читавог низа разних обојених једињења претвара се у хемосидерин .
Овај процес се лепо може пратити преко већих модрица на кожи , када модрица која је првобитно црвенкасто плава мења боју у тамноплаву , зелену , жуту и на крају нестане .
Ако је количина изливене крви велика нарочито уколико крв у ткииву створи шупљину у којој се накупља , не може доћи до њеног упијања , ресорпције него крв коагулише . При овоме настају исти процеси као код крвног коагулума који испуњава рану , тј. наступа прорастање младог везивног ткива из околине и његово ожиљавање , те кажемо да је дошло до организације хемнатома .
Понекада неће доћи до оваквог процеса , него се у хематом исталоже кречне соли те долазуи до калцификације хематома и претварања у масу чврсту као камен.
У неким ткивима на пример у мозгу , после ресорпције крви на месту где се она налазила остаје шупљина у ткиву која се пуни бистром течношћу и пошто личи на цисту назива се псеудоциста .
Ако у хематом продру бактерије , он се претвара у апсцес .
Крварење у шупљине организма
Сразмерно чест облик изливања крви јесте и крварење у неку од телесних шупљина , према којој онда такво крварење носи различита имена .
- Хемоторакс ( haemotothorax ) јесте излив крви и њено накупљање у плеуралној шупљини .Најчешће се дешава при повредама грудног коша или плућа и код обољења плућне марамице .
- Хематоперитонеум ( haematoperitoneum ) јесте излив и накупљање крви у трбушној шупљини . Настаје при повреди трбушних органа или прскању појединих трбушних органа због болести . Веома јако крварење у трбушној дупљи може настати при прскању јајовода услед ванматеричне трудноће .
- Хемоперикард ( haemopericardium ) јесте излив и накупљање крви у перикардну шупљину , који настаје кроз повређени срчани мишић , а и код неких обољења осрчанице и руптуре анеуризме аорте .
Понекада крварење и накупљање крви настаје у шупљини неког органа , при чему крв не истиче у спољашњу средину , нпр. Хематоцефалус ( haematocephalus ) тј. изливање крви у мождане коморе или Хематонефрос (haematonephros ) тј. изливање крви у бубрежну карлицу и њено накупљање због спреченог отицања мокраће и крви у спољашњу средину .
Исход и значај крварења
Последице крварења су увек штетне по организам .
Ако дође до заустављања крварења и организам изгуби више од 2/3 целокупне крви , настаје смрт услед искрварења .
Ако је изгубљена количина крви мања , организам успева да одржи циркулацију крви уз смањен крвни притисак и убрзан рад срца , али попшто се еритроцити веома споро регенеришу , у самом организму још дуго постоји малокрвност тј. хипохромна анемија .
Изливање крви у ткива праћено је низом штетних последица . Изливањекрви под притиском може разорити неки важан орган и услед тога довести до смрти . Ово се дешава нарочито често при изливању крви у мозак , тзв. мождана кап ( apoplexia cerebri ) .
Исто тако , хематом у сваком органу својим притиском ремети рад околних ткива и органа . Организацијом хематома и његовим ожиљавањем могу настати различите деформације органа и поремећај функције .Посебну опасност представљају већи хематоми у облику шупљина у ткиву , јер је крвни коагулум идеална подлога за развој бактерија , те ако дође до инфекције хематома , настаје гнојење и он се претвара у апсцес . Изливање и накупљање крви у телесним шупњинама такође прате многи поремећаји . Ако се у телесне шупњине излије велика количина крви , долази до смрти услед искрварења , иако је организам у ствари искрварио сам у себе .
Накупљање крви у телесној шупљини доводи до притиска на органе који се у њој налазе , а при организацији ове крви настају разне сраслине измешу органа или зидова телесне шупљине .
