АНЕМИЈА

                                                                 АНЕМИЈА

      Под анемијом подразумевамо смањену количину крвиу ткиву у односу на њену нормалну количину .

                  Анемија тј. малокрвност може да буде :

1. Општа анемија када постоји у целом организму и тада сви његови органи и ткива садрже мало крви .
2. Локална анемија – ИСХЕМИЈА  када се јавња само у једниом органу , ткиву или делу ткива при чему остали делови организма садрже нормалну количину крви .

              1. Општа анемија :

      Ова врста анемије настаје као последица смањене количине крви у организму , односно смањеног броја еритроцита и хемоглобина у циркулацији .

Најопштије речено општа анемија може натати као последица :

     -   недовољног стварања еритроцита ( дискематопоезна анемија ) ,

     -   појачаног разарања еритроцита ( хемолитичка анемија ) ,

     -   последица губитка крви ( постхеморагична анемија ) .

           1. Локална анемија :

     Реч је  о таквом поремећају који настаје онда када у једном ткиву или органу дође до смањења или нестанка крви .Она настаје каопоследицасмањеног прилива крви кроз артерије

    Узроци исхемије :

Скоро увек настаје као последица сужења артерија из најразличитијих разлога .

-  Тако рецимо притисак на неки део тела тј. на артерије доводи њиховог сужења и смањеног протицања крви те долази до исхемије . Притисак може потицати из спољашње средине ) Есмархова повеска ) или из самог организма ( тумори или нагомилана изливена течност) .

-  Различита обољења могу довести д сужења лумена  крвних судова , ово се најчешће дешава у оквиру атеросклерозе , запаљења зида артерије и тд.

-  Исто дејство има и тромбоза неког крвног суда док емболија доводи до потпуног запушења и престана протока крви у орган .

-  Аретеријски крвни судови могу бити сужени и због грча артеријских мишића тј. спазма који сужава лумен – СПАСТИЧКА ИСХЕМИЈА .

        Само у изузетним случајевима анемија настаје као последица неког другог етиолошког узрочника , а да то није сужење артеријских крвних судова , рецимо на пример када у неком другом органу постоји хиперемија па се сва крв слије у тај предео , а остала ткива остају без крви .

 

                                                         Ток , последице и значај исхемије :

       Ткиво у коме постоји исхемија је по много чему особено . Наиме, температура у ткиву је снижена због мањег прилива свеже , топле крви и слабих оксидативних процеса . Исхемично место се смањује по запремини , ткиво се смежура услед испражњености крвних судова коиј спласну . Исхемично ткиво је бледе боје због недостака крви .

     Последице исхемије зависе од :   1.  трајања саме исхемије ,

                                                             2.  од врсте ткива и

                                                             3.  од начина снабдевања тога ткива крвљу .

Исхемија може бити : 1. Пролазна

                                      2. Трајана   зависно од узрока настанка .

      Уколико се исхемија ткива уклони на време долази до успостављања нормалног  метаболизма и одношења штетних мтерија које су се за време исхемије нагомилале . 
    Трајна исхемија настаје при трајном сужењу крвних судова због њихове болести нпр. атеросклерозе и онда поремећена исхрана ткива доводи до дегенерације , атрофије , а у најтежим случајевима и до инферкта тј. некрозе .

     Различита ткива нису једнако осетљива на настанак исхемије нпр. мождано ткиво изумире већ после неколико минута ако у њему постоји исхемија , док везивно ткиво може да поднесе исхемију и неколико часова .

    Последице такође зависе и до тога на који се начин тај орган или ткиво снабдевају крвљу . Јер уколико постоји могућност успоствљања колатералног тј. заобилазног крвотока при чему се у исхемично ткиво крв допрема преко бочних огранака из суседних артерија онда се исхемија може у потпуности санирати .

                                              Колатерални крвоток у оквиру ткива

         Захваљујући колатералном  крвотоку недостатак крви у једној области бива надокнађен тако да недолази до штетних последица услед престанка протицања крви кроз главну артерију . Сада се активирају бочни огранци преко којих се сада врши прилив крви .Ти бочни огранци се називају АНАСТОМОЗЕ , а цео заобилазни крвоток  КОЛАТЕРАЛНИ КРВОТОК .

   
       Према начину протицања артеријске крви тј. према начину грањања артерија у организму , разликујемо три врсте артерија :

1.      анастомозирајуће артерије ,

2.      терминалне артерије и

3.      функционално – терминалне аретерије .

1. Анастомозирајуће артерије : 

        су оне које се побочним гранама спајају са суседним артеријама . Већина ткива у организму се снабдева крвљу преко артерија , међу којима постоје побочне везе тј. анастомозе преко њихових бочних огранака тј. колатерала .

      На овај начин снабдевају се артеријском крвљу у периферни делови екстремитета , црева , плућа и  неки делови мозга .

     У овим деловима организма једино у колико би дошло до наглог зачепљења веће артерије дошло би до штетних последица .

2. Терминалне артерије : 

        су оне које између себе немају анастомозе . Везе између њих постоје само преко капилара који су међусобно недовољни за успостављање колатералног крвотока .

       На овај начин снабдевају се артеријском крвљу слезина , бубрези , тестиси , већи део мозга .

       У случају да дође до зачепљења једне терминалне артерије , део ткива који она снабдева доживеће некрозу .

3.  Функционално – терминалне артерије : 

       су оне артерије које између себе имају бочне везе , анастомозе , али су недовољно развијене и малог промера , тако да се кроз њих колатерални крвоток може успоставити једино у случају запушења мање аретријске гране . Ако се запуши средња или већа грана оне се понашају као терминалне .

      При успостављању функционално – терминалног колатералног крвотока важно је да ли те узане и слабе анастомоза могу да се прошире . Ниме до постепеног проширења анастомоза ће доћи само у случају ако зачепљење главне артерије не настане исувише нагло и ако су зидови анастомоза неоштећени и способни да се прошире .

     На овај начин васкуларизовано је срце као мишић .

                                       Колатерални крвоток у оквиру организма

     Колатерални  , заобилазни крвоток у организму успоставља сен скоро увек измешу појединих делова венског система . 
     Пример је колатерални крвоток који се успоставља код цирозе јетре .