Тумори представљају ограничену израслину насталу посебним начином бујања ткива која се назива неоплазија .
Неоплазија је појављивање у организму квалитативно нових ћелија , тј . ткива , која се битно разликују од нормалних по многим особинама , а понајвише по веома бујном расту независно од целог организма .
То ткиво својим бујањем ствара тумор , тј. израслину која својим присуством деформише нормалне облике .
Ти израштаји се могу јавити на сваком месту у организму и на сваком његовом ткиву .
ОПШТА ПАТОЛОГИЈА ТУМОРА
Под тумором подразумевамо локално , атипично , аутономно и неконтролисано штетно бујање ткива .
- ЛОКАЛНО значи да тумор почиње на једном ограниченом месту у ткиву , у виду једног или више жаришта .
- АТИПИЧНО значи да се ткиво од кога је грађен тумор разликује по грађи од ткива од кога је потекло , јер овде долази до измене грађе ћелија .
Свака врста тумора има своју посебну грађу .
- АУТОНОМНО значи да се тумор развија потпуно самостално у организму по својим сопственим законитостима и независно од организма са којим је у вези преко крвних судова ради исхране .
- НЕКОНТРОЛИСАНО БУЈАЊЕ значи да тумор расте без икакве контроле од стране организма или утицаја који регулишу раст нормалних ткива .
Ћелије неопластичног ткива имају свој посебан метаболизам и грђу . Раст тј. деоба тих ћелија неподлеже законитостима који владају при нормалном расту ткива већ је потпуно патолошки измењен и ћелије се деле без икаквог редоследа и веома брзо .
Ово патолошко бујање туморског ткива је штетно за организам из простог разлога што то ново ткиво узима храну потребну за функционисање нормалних ткива .
Тумор је дакле , врста паразита који живи и расте на рачун организма .
Њихово постајање и раст нису сврси сходни тј. неразвијају се у корист организма већ на његову штету .
ГРАЂА ТУМОРА
Тумори су грађени на посебан начин .
Основу тумора чини мрежа везивног ткива – СТРОМА која има потпорну улогу и у којој су смештени крвни судови за исхрану тумора и нерви .
Између строме се налазе ћелије неопластичног ткива које су карактеристичне по грађи и носе у себи све особине тумора – ПАРЕНХИМ .
Понекад је разлика измењу строме и паренхима тако мала да се не могу распознати једно од другог , те тада говоримо једноставно о туморском ткиву .
Строма код свих тумора је идентична , док паренхим тумора представља његово специфично ткиво које се разликује код сваке врсте тумора јер настаје пролиферацијом ћелија оног ткива од којег тумор потиче .
КОНЗИСТЕНЦИЈА ТУМОРА
Чврстоћа тумора је различита . Ако у грађи тумора преовладава везивно ткиво тј. СТРОМА они су тврде конзистенције , а ако преовладава ПАРЕНХИМ онда су мекше конзистенције .
ОБЛИЦИ ТУМОРА
Облици тумора могу да буду веома различити .
Понекад тумор расте у облику округлог чвора .
Ако тумор расте на површини попут печурке са петељком , онда говоримо о ПОЛИПИМА .
Својим обликом тумор може да буде брадавичаст ( ресичаст ) и тада се назива ПАПИЛОМ .
Када су те ресице разгранате као стабло онда су то ДЕНДРИТИЧНИ ТУМОРИ .
Наизад тумор може у себи са садржи шупљине оје називамо ЦИСТАМА .
Сви ови облици тумора када се тумор испољава као испупчење , вишак ткива , називају се ВЕГЕТАТИВНИ ОБЛИЦИ .
Међутим , ако се тумор брже распада и некротише него што расте , онда се на месту тумора у самом ткиву ствара шупљина , дефект и тако настају УЛЦЕРОЗНИ ТУМОРИ .
Постоје и комбинације ова два процеса који дају УЛЦЕРО-ВЕГЕТАТИВНЕ облике тумора .
ПОСТАНАК И НАЧИН РАЗВОЈА ТУМОРА
Иако сви тумори поседују у мањој или вечој мери заједничке особине , према степену њихове штетности по организам и према начину на који испољавају то своје штетно деловање , морају се строго разликовати две велике групе тумора и то :
1. БЕНИГНИ ( доброћудни ) и
2. МАЛИГНИ ( злоћудни ) тумори .
Најважније особине по којима се разликују бенигни и малигни тумори су :
- Грађа и диференцијација .
У паренхиму тумора постоји увек у мањој или већој мери појава анаплазије тј.недиференцираности туморских ћелија и враћање ка незрелим опблицима ћелија .
У ступњу анаплазије је и главна разлика између бенигних и малигних тумора .
Код бенигних тумора анаплазија је веома мало изражена , тако да паренхим ткива личи на нормално ткиво ог кода је потекао тумор .
Напротив ананплазија код малигних тумора много више је изражена , тако да њихово ткиво понекада упоште не подсећа на ткиво од кога је постало
Што је анаплазија јаче изражена , тумор има злоћуднији карактер и брже расте .
Код бенигних тумора однос строме и паренхима је обично уравнотежен , док код малигних тумора строма заостаје у расту за паренхимом .
- Начин раста
То је такође важана разлика између бенигних и малигних тумора .
Бенигни тумори се одликују такозваним ЕКСПАНЗИВНИМ РАСТОМ јер расу потискујући нормално ткиво попут ширења балона , тако да између ткива тумора и нормналног ткива увек постоји оштра граница .
Напротив , малигни тумори , имају ИНФИЛТРАТИВНИ раст јер ћелије малигних тумора продиру између здравих ћелија тако да непостоји јасна граница између здравог и туморског
ткива . Малигне ћелије продиру дубоко у свим правцима у околно ткиво тако да се налазе и тамо где ткиво својим спољашњим особинама изгледа здраво .
- Брзина и напредовање раста тумора
Бенигни тумори расту знатно спорије ( и више година ) а што више расту , брзина тог
раста се успорава , тако да на крају може и да престане .
Малигни тумори расту много брже од бенигних ( чак и за неколико недеља ) , а пошто су већи , све брже расту .
НАЧИН ШИРЕЊА МАЛИГНИХ ТУМОРА – МЕТАСТАЗЕ
Стварање метастаза је једна од најважнијих разлика између бенихних и малигних тумора .
Она наравно отежава лечење малигних тумора .
Под метастазама у патолигији подразумевамо премештање неке масе из једног дела организма у други .
У овом случају то је преношење и премештање малигних ћелија тумора са места где су се првобитно јавиле тј. из примарног тумора на друга места у организму .
До стварања метастаза долази отуда што су ћелије малигних тумора међусобно веома слабо повезане , поједине од њих се откидају и затим разним путевима преносе на друга места у организму , где се задрже и на стављајући деобу и размножавање стварају нову туморску масу .
Овај нови тумор на другом месту у организму називамо МЕТАСТАТСКИ тумор или само МЕТАСТАЗА . Појава метатаза јако је изражена код малигних тумора , док код већине бенигних тумора непостоји .
По величини метастазе могу да буду различите , веће или мање од примарног тумора .
Њихова грађа је увек потпуно иста као код примарног тумора , што је и разумљиво с обзиром на начин њиховог преношења .
Пошто метастазе могу да буду и веће и мање , и на приступачнијим местима него сам примарни тумор , није ретка појава да се метастаза открије пре самог примарног тумора .
Метастазе могу да буду РЕГИОНАЛНЕ када се налазе у непосредној близини примарног тумора или УДАЉЕНЕ када се знатно удаљене од примарног тумора.
Метастазе у организму могу да се шире на различите нечине :
1. Најчешће је ширење ЛИМФНИМ СУДОВИМА ( лимфогене метастазе ) , када се малигне ћелије задржавају у лимфним судовима , па се стварају метастазе најчешће у регионалним лимфним жлездаа .
2. При ширењу КРВНИМ СУДОВИМА стварају се удаљене метастазе и то најпр у јетри или у плућима где крв протиче спорије кроз узане капиларе , па се малигне ћелије лако задрже у њима ( хематогене метастазе ) .
3. Ширење метастаза PER CONTIGUITATEM врши се само тамо где се тумор додирује са неким суседним органом , па се ћелије додиром преносе ( имплантирају ) са тумора на здрав орган . Ово се нарочито дешава када се тумор налази на некој телесној шупљини нпр. са плућа на поребрицу . При овоме начину ширења метастазе се стварају у непосредниј близини примарног тумора
СТВАРАЊЕ РЕЦИДИВА
То је још једна од одлика малигних тумора која их издваја од бенигних тумора . Рецидив значи повратак или поновно стварање на истом месту неког тумора какав је био пре него што је одстрањен оперативним путем или зрачењем .
Тај нови тумор настаје из заосталих делова старог тумора који из било ког разлога нису одстрањени . Када се зна да малигни тумори расту инфилтративно , онда је јасно да се малигне ћелије не могу никада у потпуности одстранити и да један део увек заостане , те зато малигни тумори скоро увек дају рецидиве .
УТИЦАЈ ТУМОРА НА ОРГАНИЗАМ ДОМАЋИНА
Штетно дејство је посебна одлика по којој се разликују бенигни од малигних тумора .
Сви тумори штетно делују на организам и то своје штетно дејство испољавају различито на организам .
Наиме и бенигни и малигни тумори својим положајем и притиском на околна ткива , зависно од места , могу довести до порамаћаја у функцији околних органа . Тако на пример уколико се тумор јави у лобањској дупљи и ако је бенигног карактера може да доведе до смртног исхода зато што врши компресију на мождано ткиво .
И бенигни и малигни тумори пореклом од ендокриних жлезда изазивају једнако тешке поремећаје ако њихове ћелије задрже способност лучења хормона .Нпр. тумор надбубрежне жлезде доводи до повећања притиска јер константно лучи адреналин .
Најважнија особина малигних тумора у погледу њихове штетности јесте то што они доводе до крајње слабости и исцрпљености организма која се назива КАНЦЕРСКА КАХЕКСИЈА , што не тако ретко може бити и узрок смрти оболелог .
Настаје зато што туморске ћелије имају много већи метаболизам него нормалне , тако да здраво ткиво трпи због недостатка хране . Сем тога малигне ћелије излучују бројне отрове које штетно утичу на метаболизам здарвих ћелија .
Управо због тога болесници са малигним туморима нагло мршаве , а то је нарочито приметно код локализације тумора у дигестивном тракту .
Сами малигни тумори се међусобом разликују по степену малигнита. Наиме ово се одређује у односу на то да ли малигни тумор даје метастазе у ранијим фазама или тек касније , јер је то од велике важности за хируршку терапију .
Иако постоји јасна разлика између бенигних и малигних тумора , постоји могућност да сецбенигни тумори преведу у малигне што се назива МАЛИГНА АЛТЕРАЦИЈА .
Такође и нека патолошка стања као што је дисплазија могу да доживе малигну алтерацију .
Таква стања која показују тенденцију преласка у малигна стања називају се ПРЕКАНЦЕРОГЕНА СТАЊА
ТЕОРИЈА О ПОСТАНКУ ТУМОРА
Етиологија и патогенеза тумора , нарочито малигних , због могућности лечења су предмет бројних изучавања .
И ако до данас узрок настанка тумора није утврђен , непосредно су доказани и проверени неки фактори који под извесним околностима могу да изазову насатјање малигних тумора .
- Различита хемијска једињења дуготрајним дејством на нека ткива могу да изазову њихов раст у облику тумора ( катран изазива рак коже мишева ) ,Ове материје које имају посебну способност изазивања малигног тумора називају се КАНЦЕРОГЕНЕ МАТЕРИЈЕ .
- Јонизујућа зрачења , такође могу да изазову бујање ткива у виду малигне неоплазије ( рак коже рендгенолога , појава леукемије код озрачених код експлозије атомске бомбе ) .
- Механички притисак на истом месту , може довести до појаве малигних тумора на том месту
- Из неких малигних тумора код животиња си изоловани ВИРУСИ који када су пренети на друге животиње изазивали су туморе .
- Наслеђе има веома важну улогу у појави тумора
- У току интраутериног развитка може доћи до тога да у ткивима заостану групице ембрионалних ћелија , које у опште не сазревају , па у једном моменту дају туморско ткиво .
Међутим нико са сигурношћу данас не може да тврди да је открио тачан механизам и разлоге ставрања туморских ткива , оно што се покушава то је да се објашњавањем нормалних механизама који регулишу број и раст ћелија
