Нормално функционисање свих ткива и органа зависи од њихове норамлне исхране , тј. од сталног и непрекидног допремања хранљивих материја и кисеоника и одношења распаднутих продуката и угљен – диоксида . Ово је могуће захваујући непрекидној циркулацији крви кроз крвне судове .
Нормална циркулација крви условљена је нормалним радом срца и нормалним стањем крвних судова. Као последица дејства различитих узрока може доћи до поремећеја циркулације крви , што доводи до промена у исхрани тог ткива па настају патолошке промене грађе и функције органа који се исхрањују тим крвним судовима .
Локални поремећај циркулације крви у једном органу или ткиву одиграва се на исти начин као и у целом организму и дешава се по одређеним општим законитостима .
Циркулација крви може бити поремећена на следеће начине :
1. У неком ткиву може постојати већа количина крви него што је то нормално – ХИПЕРЕМИЈА.
2. У неком ткиву може постојати мања количина крви него што је то нормално – АНЕМИЈА При томе ткиво може да се исхрањује крвљу из заобилазних путева што се назива
КОЛАТЕРАЛНИ КРВОТОК
3. Крв може да се се излије изван крвних судова – КРВАРЕЊЕ .
4. Циркулација може да се поремети тако што у крвним суду дође до заживотног згрушавања крви – ТРОМБОЗА .
5. Такође у крвним судовима се може наћи неки материјал који се ту нормално не налази , тада се крвни суд зачепљује и то називамо ЕМБОЛИЈА .
6. Због анемије , тромбозе или емболије допремање артеријске крви у неко ткиво може потпуно бити обустављено или у толикој мери смањено да постане недовољно за обављање животних процеса . Тада настаје ограничено изумирање ткива које називамо ИНФАРКТ .
7. Поремећаји циркулације могу се огледати и као поремећаји циркулације лимфе ,
најважнији су : повећање количине међућелијске течности - ОТОК , као и својствено накупљање течности у ткиву у виду ЦИСТА тј. ПСЕУДОЦИСТА .
ХИПЕРЕМИЈА
То је такав поремећај циркулације када у неком ткиву постоји повећање количине крви која се налази у препуњеним и проширеним крвним судовима .
Како ово повећање може настати због повећаног прилива крви , или због смањеног отицања крви , крв се може нагомилати у проширеним артеријама или венама , разликују се и два основна типа хиперемије :
1. артеријска хиперемија и
2. венска хиперемија .
1. Артеријска хиперемија
Настаје због тога што крв активно протиче кроз ткиво у већој количини и нагомилава се у проширеним артеријама . Назива се још и активна хиперемија .
Непосредни узрок настанка ове хиперемије проширење артеријских крвних судова у ткиву које може настати из неколико разлога као што су топлота , хемијски фактори , медијатори запаљења
Сви они делују на мишиће у зидовима артерија , или директни или преко вазомоторних нерава , доводећи до њиховог опуштања .
До проширења артерија може да дође уколико су крвни судови дуже време били изложени јаком притиску , па се тај притисак нагло отклони и тада крв јурне у артерије које су изгубиле свој нормалан тонус .Ово је могуће при наглом пражњењу мокраћне бешике при застоју мокраће или приликом наглог пражњења плеуралног излива. Ова хиперемија се назива ХИПРЕМИЈА УСЛЕД ПРАЗНИНЕ зато што је настала услед изненадног нестанка празнине .
Ткиво у коме постоји артеријска хиперемија има светло црвену боју и повишену температуру , јер прима више крви из околног ткива . Примећује се пулзација крвних судова, а само ткиво набрекне и постане влажније .
У неким ситуацијама артеријска хипертензија је и корисна , јер побољшава крвљу исхрану ткива богатом кисеоником и хранљивим материјама .
По свом току артеријска хипертензија је обично акутна тј. нагло почиње и брзо пролази , те не оставља последице .
2. Венска хиперемија
Настаје из тог разлога што се крв не одводи довољно из неког ткива па се нагомилава у венама и проширује их . Назива се још и пасивна хиперемија јер је у питању пасивно нагомилавање крви у венама .
Узроци који доводе до венске хиперемије могу бити :
1. општи и
2. локални .
- Општи узрочници застоја крви у венама је поремећен рад срца или услед поремећаја на залисцима или услед слабости срчаног мишића при чему крв не може да избаци сву венску крв те у венам заостаје већа количина крви , у њима се повећава притисак који се преноси уназад све до ткива . Ово је јако чест случај и манифестује се најпре на венама ногу.
- Локални узроци доводе до локалног смањеног отицања крви из појединих ткива и органа Ово се обично јавља због сужења или због притиска на вену која одводи крв из тог органа. На пример , код увећања материце или постојања неког тумора који притискају вене , те долази до застоја крви у ногама .
Ткиво у коме постоји венска хиперемија је јако карактеристично , температура таквог места је снижена , јер у њега не долази свежа артеријаска крв , орган добија тамномодру , цијанотичну боју па се појава назива ЦИЈАНОЗА . Боја потиче отуда што се крв овде јако дуго задржава па из ткива прима веома много угљен – диоксида . Сами органи су већи и тежи, због веће количине крви у њима , а неке вене прскају те настају ситна крварења .
Последице венске хиперемије су увек штетне по ткиво јер се ту нагомилава венска крв која је сиромашна кисеоником и хранљивим материјама ,а уз то врши и штетан притисак на ткиво . Због повишеног венског притиска крви у венском делу капилара венска хипермија је увек праћена настајањем едема у то ткиву на бази трансудације . Осим тога долази и до некрозе .
Венска хиперемија је обично хроничног карактера , траје дуго , изумрле ћелије се постепено замењују везивним ткивом , те органи постају тврди и тамнољубичасти са јако оштећеном функцијом . Ово се најбоље види на јетри код хроничних срчаних болесника .
3. Стаза
То је потпуни прекид циркулације крви у неком ткиву .
Крв је сасвим заустављена у ситним капиларима и непомична услед чега долази до проширења капилара и њиховог пуњења еритроцитима који се неки пут слепе и стварају гомиле .
Узроци стазе могу бити : - услед одузетости вазомоторних живаца
- дејство јаких токсина које луче микроорганизми ,
- дејство хемијских отрова .
Стаза често представља само најтежи степен венске хиперемије када се крвоток услед препуњености вена и немогућности отицања крви све више успорава док на крају у потпуности не престане .
Изглед ткива је сличан као код венске хиперемије тј . органи имају модру боју .
Исход стазе може бити различит , наиме уколико је узрочник деловао кратко и нису наступиле веће промене у крвним судовима и застоју крви стаза може да ишчњзне и да се успостави нормална циркулација крви .
Али уколико су настале теже промене крвних судова или су се створиле гомиле слепљених еритроцита , стаза не може да се уклони , па долази до изумирања ткива .
