При поремећају стварања и циркулације лимфе долази до промена количине течности која се нормално налази у ћелијама и између њих што доводи до накупљања те течности . Уколико се повећава количина течности у ткивима то називамо ЕДЕМ , а уколико се накупља вода у телесним шупљинама то се назива ХИДРОПС.
Опште особине едема :
Орган у коме се запажа оток називамо ЕДЕМАТОЗНИМ ОРГАНИМ , а он је у целини увећан , набрекао и влажан што се јако добро види код органа као што су плућа , која су нормално ваздушаста и лака , а уколико у њима постоји едем она су увећана , тешка , а са пресека се цеди течност са мехурићима ваздуха у виду пене . Уколико се течност нагомилава у поткожном везивном ткиву , кожа постаје набрекла и гњецава . Кад се притисне прстом остаје удубљење и има се осећај као да се притиска тесто јер су плућа изгубила еластичност . Едем поткожног ткива назива се АНАСАРКА .
Уколико се едем развија у организму у ткиву које се граничи са неком телесном шупљином , вишак воде из интерстицијалног простора излива се у ту телесну шупљину и нагомилава се у виду слободног излива течности . Ово се најчешће јавља код генерализованог едема у организму . Примери оваквих едема су : Hydrotorax у плеуралној дупљи , Hydropericardium у перикардијалној шупљини , Ascites у трбушној дупљи и у зглобним шупљинама Hydrathros .
Узроци едема :
Нормално стање одржавања течности у интерстицијалном простору : Ткивна тј. интерстицијумска течност налази се измађу ћелија и служи као посредник између крви и ћелија у њиховој исхрани . Вода са раствореним хранљивим материјама излази из крвних судова у интерстицијални простор и облива ћелије које узимају кисеоник и хранљиве материје
Овај процес назива се ТРАНСУДАЦИЈА . У исто време ћелије , непотребне продукте метаболизма и угљен - диоксид избацују у интерстицијалну течност па се она заједно са њима враћа у крвне судове . Овај процес назива се РЕСОРПЦИЈА . један део интерстицијалне течности враћа се у крв заобилазним путем преко лимфних судова и ductusa thoracicusa .Захваљујући сталном кружењу воде са раствореним материјама између судова и интерстицијалног простора врши се исхрана ћелија , а будући да су процеси трансудације и ресорпције у равнотежи одржава се и стална количина интерстицијалне течности .
Ова равнотежа између трансудације и ексудације условљена је тиме што у пределу капилара делују две силе супротног дејства . Једна од њих је сила крвног притиска која делује на зидове крвног суда и тежи да воду истисне из из крвног суда у интерстицијални простор .
Друга сила је онкотски притисак беланчевина крви тежи да воду врати из интерстицијалног простора у крвне судове .
Ова сила потиче отуда што молекули беланчевина имају велики афинитет за за молекуле воде али да би постојао овај притисак између беланчевина и воде мора да постоји полупропустљива мембрана тј. у овом случају зид крвног суда који није оштећен . Онкотски притисак је једнак у свим деловима крвотока , али се запажа да он постепено опада целом дужином капилара . Захваљујући томе у артеријском делу капилара је крвни притисак виши и ту се дешава излажење воде тј. трансудата , док је у венском делу крвни притисак нижи од онкотског и ту се вода враћа тј. врши се ресорпција .
Докле год постоји овај однос тј. равнотежа између притиска крви и онкотског притиска количина интерстицијалне течности се неће мењати . Али ако се притисак крви у капиларима повећа тако да потпуно надвлада онкотски притисак , или ако се онкотски притисак смањи , у капиларима ће се вршити само трансудација , а ресорпција ће бити слаба и доћи ће до нагомилавања интерстицијалне течности и стварања едема .
Уколико се однос у равнотежи притисака одвија само у капиларима једног ткива , развиће се едем само у том ткиву и то се назива ЛОКАЛНИ ЕДЕМ , а ако поремећај захвати све капиларе у организму , настаје едем свих ткива тј. ГЕНЕРАЛИЗОВАНИ ЕДЕМ .
ГЕНЕРАЛИЗОВАНИ ЕДЕМ
То је стање све већег нагомилавања воде у организму као целини , тако да се у свим ткивима јавља едем и накупљање течности у свим телесним шупљинама .
Генерализовани едем се најчешће јавља као последица поремећаја рада срца , када је он ослабљен или код срчаних мана , када постоји застој крви у венама . При овоме постоји повећање притиска у капиларима који сада ндвлада онкотски притисак инастаје трансудација у целом организму тј. генерализовани едем .
Генерализовани едем се јавља и код свих обољења где постоји ХИПОПРОТЕИНЕМИЈА , као што су обољења јетре , гладовање или претерано избацивање протеина преко бубрега , овде генерализовани едем настаје због снижења онкотског притиска .
Ово нагомилавање воде у организму код генерализованог едема има тенденцију повећања све док не наступи смртни исход . Иако би се вишак течности лако могао избацити преко бубрега , то се не дешава зато што бибрези задржавају вву со и воду , јер у организму постоји већа количина АЛДОСТЕРОНА . Уколико се одговарајућом медикаментозном терапијом бубрези не приморају да со и воду избаце вани наступиће смрт , исто се дешава и по прекиду терапије уколико се не отклони узром ових поремећаја .
Најважнији облици генерализованог едема су : 1. Кардијални
2. Бубрежни и
3. Циротични едем .
1. КАРДИЈАЛНИ ЕДЕМ
Настаје због повећања венског притиска крви код срчаних болесника . Најпре се јављају на ногама и доњим деловима тела , услед деловања силе Земљине теже . После тога отичу мека ткива , као што су јетра , слезина , бибрези , а накупља се и течност
( трансудат ) у трбушној дупљи , плеуралној и перикардној шупљини . Кардијални едем је модар и хладан услед успорене циркулације .
2. БУБРЕЖНИ ЕДЕМ
Појављује се прво на лицу и то око очију , где има доста нежног везивног ткива . Бубрежни едем је блед и није хладан , те су бубрежни болесници бледи , а лице им је натекло и подеадуло .
3. ЦИРОТИЧНИ ЕДЕМ
Јавља се код цирозе јетре , а одликује се обимним накупљањем течности у трбушној дупљи тј. формира се АСЦИТ . Ово се дешава зато што код цирозе јетре имамо поред хиперпротеинемије , и енормно нагомилавање крви у венама система портне вене , па се у трбушној дупљи повећава притисак венске крви и трансудација .
ЛОКАЛНИ ЕДЕМ
Подразумева нагомилавање интерстицијалне течности у једном ограниченом делу тела, ткиву или органу . Настаје на тај начин што поремећај који условљава нагомилавање интерстицијалне течности захвата само један део тела и није повезан са задржавањем и нагомилавањем воде у целом организму услед смањеног лучења мокраће .
Зроци који доводе до локализованог едема могу да буду исти као и код генерализованог облика али могу бити и другачији .
- ЗАСТОЈНИ ЕДЕМ настаје услед нагомилавања крви у венама једног ткива или органа и превладавања притиска крви над онкотским притиском . Овај застој крви може да настане под различитим околностима , нпр. Оток ноге при зачепљењу дубоких вена у нози код тромбофлебитиса , или услед притиска увећане материце на карличне вене у трудноћи . Овакав један локализовани едем може да досегне енормне размере и код ноге рецимо да буде толики да се стопало уопште не види , па ноге личе на слоновске ноге ( ELEPHAYTIASIS ) .
- ЗАПАЉЕНСКИ ЕДЕМ је најчешћи и најважнији облик локалног едема . Он настају у ткиву у коме постоји запаљење при чему се нагомилавање течности врши на посебан начин . Наиме , код запаљења због утицаја разних супстанци долази до повећане пропустљивости крвних судова , па сада и беланчевине могу да продру кроз зид крвног суда што доводи до стварања едема . Овакав вид стварања едема је специфичан и процес којим настаје назива се ЕКСУДАЦИЈА , течност која се накупља ЕКСУДАТ .
ЗНАЧАЈ И ПОСЛЕДИЦЕ ЕДЕМА
1. Едем у ткивима доводи до знатног ослабљења функције , а све због ометања правилне исхране ћелија .
2. ткива у стању едема су склона инфекцијама и разним запаљењима због смањене отпорности .
3. у посебним случајевима едем може довести и до смрти организма ( едем мозга или едем ларингса ) .
4. Такође , могуће су и тешки функционални поремећаји органа услед компресије коју врши едем .
5. Локални едем доводи до поремећаја услед притиска само на оном месту на ком је настао . Када отклонмо узрок који је до њега довео може доћи и до потпуног оздрављења и ресорпције едема . Код локалног едема запажамо да се јављају јако болови услед комресије , престанка или ослабљене функције и оштећења ткива .